OŠ Ilija Garašanin

Osnovna škola Ilija Garasanin

Физика

by dragana

НАЈЛЕПШИ ДРХТАЈ ДУШЕ КОЈИ ОСЕТИМО ЈЕСТЕ ОНАЈ КАДА СТАНЕМО НА ПРАГ ОТВАРАЊА ВРАТА СКРИВЕНОГ. Анштајн

Питамо се …

Зашто ми, када је невреме, прво видимо муњу, а онда се чује гром?

То се дешава зато што брзина светлости износи 300 000 km/s, а звука 330 m/s.

Када је човек први пут употребио електрицитет?

Данас готово не можемо замислити живот без електричне струје. Међутим, људи су почели да користе електрицитет тек од 1800. године. Те године је, наиме, Александро Волта пронашао прву батерију и тако подарио свету стални и поуздани извор електричне струје. Убрзо је откривено да се струје може употребити за стварање топлоте, светлости, итд. Волтно откриће представљало је велики корак напред. Оно је омогућило коришћење многих техничких новина које нису биле применљиве са до тада познатим направама за производњу електрицитета.

Зашто су дугине боје тако распоређене?

Ми обично за дневну светлост кажемо да је “бела” и називамо је белом или Сунчевом светлошћу. Ова светлост је, међутим, мешавина боја. Када Сунчева светлост падне на ивице огледала или на ивицу стаклене призме, или на површину мехура од сапунице, ми у тој светлости видимо боје. Бела светлост се разлаже на тазличите таласне дужине, које ми видимо као црвену, наранџасту, жуту, зелену, плаву, љубишасту. Ове таласне дужине стварају скуп паралелних пруга, тако да свака боја постепено прелази у следећу. Тај скуп боја називамо “спектар”. У њему је црвена боја увек на почетку, а плава и љубичаста на крају. Уствари, дуга је велики полукружни спектар који је настао разлагањем Сунчеве светлости. Када Сунчева светлост уђе у капљице воде, она се у њој разлаже исто тако као кад падне на стаклену призму. Тако у самој воденој капљици ми видимо разне боје које иду од једног њеног краја до другог. Један део ове обојене светлости одбија се у капљици и поново из ње излази. Светлост излази из капљице под разним угловима, зависно од боје. Дуга се може видети само када у исто време пада киша и сија сунце и када се посматрач нађе изнеђу ове две појаве. Посматрач треба да буде између Сунца и кишних капи и то тако да му се сунце налази иза леђа. Сунце, посматрачево око и центар дугиног лука јесу у правој линији.

Како гласи и шта значи Архимедов закон?

Архимед је био математичар и проналазач који је живео у античкој грчкој колонији Сиракузи, на острву Сицилији. Краљ Сиракузе Хијерон затражио је једног дана од Архимеда да му каже да ли у златној, краљевској круни има и сребра. Архимед се мучио око овог проблема. Једног дана, ушавши у каду да се окупа, приметио је како се ниво воде подигао. Одмах је истрчао из купатила и појурио улицама Сиракузе, вичући “ЕУРЕКА” ( што значи “нашао сам”). Архимед је решио Хијеронов проблем. Прво је измерио колико је круна тешка. Онда је пронашао грумен злата и грумен сребра који су тежили појединачни као краљевска круна. Затим је спустио круну у суд са водом и измерио колико се ниво воде издигао. То је исто учинио са груменом злата. Да је круна била од чистог злата, вода би се подигла до исте висине. Мрђутим, постојала је разлика, па је Архимед измривши и грумен сребра, могао да утврди колика је тачна сразмера ова два метала. Архимедов закон или закон специфичне тежине каже да сваки предмет потопљен у течност бива потиснут навише силом која је једнака тежини истиснуте течности.

Зашто лед плива у води?

Лед је чврст, а вода је течна. Када је температура довољно ниска, вода се претвара у лед. Приликом смрзавања вода се знатно шири. Од 10l воде добија се 11l чврстог леда. Предмети пливају или тону по закону који је први открио Архимед. Зато се отприлике 9/10 леденог брега налази под водом, зато је уствари већи него што нам изгледа када га видимо. Под притиском лед се може отопити иако је температура близу тачке мржњења, али се брзо поново смрзава када га ослободимо притиска. Када, на пример, правите снежне грудве, у вашој се руци, под притиском, отопе неке пахуљице, али се поново смрзавају и стварају тврде грудве када их више не стискате.

Колико је тешка легендарна Кеопсова пирамида?

Највећа Египатска пирамида, гробница Кеопса, састоји се од 2 300 000 исклесаног кречњачког камења тежине око 2,5 тона сваки. Укупна тежина пирамиде је 5 750 000 тона, а висина је 146 метара. Предпостављају да су је градили 20 година 100 000 робова. Уствари, од камења гробнице Кеопса могао би се изградити савремени град од 120 хиљада становника.

Ако имамо прикључак од 220V можемо да се играмо са терминологијом, али не и са прекидачем.

Да ли сте знали …

– да је светлост и честица и талас

– да се тежина мери у њутнима, а не у килограмима

– да не постоји могућност да материјално тело достигне брзину већу од брзине светлости у вакуму


Leave a Reply

You must be logged in to post a comment.