Početkom osamdesetih godina dvadesetog veka pedagoški metod Marije Montesori doživljava renesansu usled nasušne potrebe da se u eri brze i površne komunikacije deci omogoći da zadovlje svoju razvojnu potrebu za dobijanjem odgovora na čuveno pitanje “ A ZAŠTO?“.
Marija Montesori je smatrala da obrazovanje ne treba da se svodi na pokušaj odraslih da intelektualni razvoj dece ostvare na silu. Ona je verovala u prirodni razvoj detetove inteligencije koji se odvija na određen način, i kome odrasli moraju pomoći ali, uvek, na osnovu posmatranja deteta i praćenja puta njegovog prirodnog razvoja.
Zato što nije verovala u podučavanje dece prisilom, Marija Montesori je svoj pristup obrazovanju nazvala „pomoć životu“. U središtu njenog shvatanja obrazovanja je uvek RAZVOJ LJUDSKE LIČNOSTI A NE GOMILANJE INFORMACIJA!!!